СРЂ
— 90 —
цијелим својим свештенством пагш Александру У. изабраном од кардиналскога збора у Пизи. Чим је Збињек признао поелушност, одмах шаље Александру нешто мало милоште, а папа се пожури да му се одужи, те написа и потписа булу и посла је Прашком надбискупу. Два духовника, по којима је оправљен папи дар, лично у име надбискупово пожалише му се, како у Чешкој јерес Виклифова буја (чули смо гдје прије годину дана синод Прашки тврди, како се никакве заблуде у Чешкој не налазе), због чега моле свету столицу, да сходним средствима тому крај учини. Та два духовника и донијела су папину булу 20 децембра 1409. у Праг, у којој се наређује, да се има помоћу четири доктора богословља и двојице доктора канонскога права и пуном моћи апостолеком стати на пут ширењу заблуда. Виклифови списи имају се од свакога одузети, а проповиједи имају се само на оним мјестима вршити, гдје то црква одобри. Противу тих наређења ништа не вриједи призивање на папску столицу. Та је була три мјесеца касније — не зна се зашто — објављена. Хус, ни мало не оклијевајући, чим је була проглашена, сам се обраћа на папу, који, по његову мишљењу, морао је бити рђаво обавијештен, кад је таку булу издао, желећи му дати тачнија обавијештења. Што се Хус сам обраћа папи, за то Збињек није ништа марио, већ је одмах именовао одбор од 6 доктора, коме је повјерена истрага у смислу буле, и заповједио, да свак има под пријетњом клетве предати књиге Виклифове до одређена рока у надбискупску комору, гдје ће се те књиге проучити. Биће да она ранија наредба надбискупова од 17 јула 1408. није била испуњена. Овом приликом Хус сам се жури, да задовољи наредбу надбискупову, јер тога истога дана, кад је она изашла, он лично однесе Виклифове списе, које је код себе имао, и преда их Збињеку, молећи га да му означи све заблуде, које би у њима открио, а он ће их се јавно одрећи. И други се угледаше на Хуса, те тако се сабра у соби надбискуповој око 200 егземплара Виклифових књига. Одбор од 6 доктора и не привиривши у те књиге, изјави, да су пуне заблуда, а на основу том Збињек, на провинцијалном синоду 16. јуна 1410., пресуди кратко: Књиге Виклифове имају бити спаљене, јер садрже у себи заблуде и без-