СРЂ

- 106 —

је pismu mojaše Marina Filipovna za oproštene što tako naglo i ne javiv joj se odilazi; kada dođe zgođa da će joj reći zašto je to učinila, a tada sigurno da će joj gospođa Olga povladiti taj korak; da joj je veoma do toga da se ne sazna u gradu da je tako otišla, i da dariva za to ćutane Konavoki sluzi diamantni broš, koji je ostavila u kutiji na lavoaru; da Nego ovo zadne ni svojoj kćerci Irmi ne pripovjedi gospođa Grilović. * * * « , • - . ' v v ' -1 Tog istog dana po podne obazna gospođa Grilović, da je u kući sikofanta za objedom sluga, kojoj je u djelokrug spadalo pripravjat ručak i povijedati gracke novosti, taj dan pripovijedala kako se po gradu govori, da je Irma Grilović pobjegla s jednim oficirom put Trsta. Da odmah s početka tim glasinama stane na rep, gospoda Olga s Irmom napravi tog popodneva više posjeta, na kojim je aranžirala jednu zabavu u dobrotvorne svrhe i onako mimogred žalila što im pri tom aranžiranu fali duhovita Marina Filipovna, koja da je otputovala k bonom bratu u Harkov. (Nastaviće se). МУДРЕ ИЗРЕКЕ. — х. 1. Александар умре, Алееандра сахране, Александар се враћа у прах; прах је земља; од земље се прави мело; па зашто се мелом тим, у које је он претвореп, не би могла зачепити бачва пива? Шекспир превео Kocrufi. 2. Народ цијени снагу поврх свега. Гвте. 3. Ко не зна себе да зауздава — зар тај хоће да буде слободан? а ко зна — је ли или није? Фајхтерслебен. 4. Прије најбогатије земље бијаху оне гдје природа бјеше најнадарнија, сада су оне гдје је човјек најрадљивији. Букле.