СРЂ

— 172 —

Šena treća. Đ'iva (sama). Pođi, pođi. . . Kakva god se lcažem s dvora, ne ću se zaboravit, dokle god ti se ne osvetim; i ovako gorim u meni, kako bi iznašla način, s kojijem ću ti zaplatit bate, što sam pođnijela. Znam, da žena može se lasno, kad hoće, mužu osvetit; ma što bi za to ћајб oni obješenak? To je malo za iiega: hoću iznać štogod, što će jače oćućet. Šena četvrta. Andro, Luka i Đ'iva. Luka. — Zđravo mi, i nas cudno naprtiše, da ćemo imat ćesa činit i obodvojica. Te bre, koga da mi iznađemo? Andro. — Sto ćeš, Luka?! vaja da poslušamo našega gospara; a pak utišti') i mene i tebe zdravje negove kćere a naše gospođe, i sikuro, ovo što se odmako ne pir cjeća nemoći, koja joj je došla, bićemo dobro darovani, kad se mi budemo potrudili za iie zdravje; er gospar Frano, koga ne boli tobolac 2 ), uzda se u velike imat je za ženu; i zasve da je ona ukazala nekoga Đona, da Jubi, ti znaš veoma dobro, da ne otac nije se nigda htio prignut za uzet ga za zeta. Điva (s bđnde). — Da mi, kasjoita, ne može da dođe na pamet, kako bi mu se osvetila! Luka. — Ma što hoće? Sto li mu se zabilo u glavu da učini, kad eto najprvi liječnici, sve gospoda, smeli su se i već ne umijedu česa? Andro. •— Kadgod se iznađe štogod, trudeći, što se ne može iznać, a kadgod među čejadim, među kojom se nijesi nado. Điva. — Tu nije druge, vaja mi se osvetit na koji mu drago način. Oni bati doliodu mi do živoga... ne mogu ih nikako probavit i (Ovo govori idući, pak nastupa na Luku i na Anđra; tad se vraća na se i liima govori): (jOSpari, prostite; nije') To nas utišti = ei sta a cuore; es liegt uns viel daran. — Ne bi li nam ta fraza mogla služit, i ako je, po svoj priliei, prijevod iz talijanskog: ci preme? — Cuje se još u Dubrovniku. ') Nega ne boli tobolac — lijepa fraza za: egli e generoso; er ist freigebig.