СРЂ

— 176 —

„0vo je vino crleno, 1 ) Ovo je loza rođila: Pijmo ga, braćo, veselo, Neka nas čuje sve selo." Veselo! Nemojmo da nas hvata malankunija! Andro. — Ovo je on zajsto. Luka. — Zdravo mi, istinu govoriš. Baš on. Dobroga obonasmo. Andro. — Viđimo ga malo iz bližega. Petar (kako ih je ugleđo, pogleda prvo na jednoga, paka na drugoga, iza tega govori ispod glasa): — A to si ti lijepa! Neka te poJubim moja dragušice.... ba ... Ako te ko ugleda, kako će obigravat oko tebe i Sto ištu ova čejad ovuda ? Luka. — He, taman eno ti ga, baš kao nam ga kaže. Petar (ovđi stavla bokaricu na tle, a Andro, prikučivajuć se za poklonit mu se, čini da Petar cijeni, da se prikučiva za dignut mu bokaricu; s tega je diže i stavla na drugu stranu; ali i s druge strane hoće Luka da mu se pokloni, a on diže bokaricu i s obedvije ruke pritisniva je prid stomalc, držeć tvrdo i čineć oko ne i prama hima smiješnijeh đesta). Nešto se dogovaraju među nima i svrću oko na me. Koju potrebu imadu ovi'? Andro. — Gosparu, jeste li Vi, koji se zovete Petar? Petar. — A što? Andro. — Pitam Vas, jeste li Vi, koji se zovete Petar. Petar. — Jest i nije, sekondo za koji ga poso ištete. Andro. — Mi ga ne ištemo za drugo, nego za ucinit mu sve što se ćiviltati uzmože. Petar. — Kad je tako, jesam ja u glavu, komu je ime Petar. Andro. — Gosparu, nam je veoma drago, da smo Vas viđeli. Naputili su nas na Vas za štogod, što mi ištemo, i do') Za primjer, kako se je prevodilac vladao u pretočehu ove komeddje, evo te pjesmo francuski: Qu' ils sont doux, Bouteille jolie, Qu' ils sont doux, Vos petits glougloux. Mais mon sort ferait bien des jaloux, Si vous etiez toujours remplie. Ah! bouteille ma mie, Pourquoi vous videz-vous V