СРЂ

— 323 —

— Како si blijeda, Jeleno! reče kontesa. I senator je nalazio da je malo blijeda, ali još jepša, ako je moguće. Kontesa se Jutila na Cortisa koji je bio vani, a ne zna se gdje. Lijep cudak i on! Senator ga izvine; Jelena ne reče ništa. Kontesa uđe u dvoranu i namignu joj da dode za nom. — Sto ti je"? rece joj polako. Betina mi kaže da ti jest nešto, bez sumne. — Nije, nije ništa, ništa, odgovori Jelena, i odmah joj se izmace, te se vrati u lužu i upita je li doba da se upregne. Falilo je deset minuta do sedam i рб. — Nu ti! usklikne kontesa Tarkvinija. Vidjela sam da si uzela veliki kovčeg, niš-a mane. — Znaš, odgovori Jelena, nosim u grad toliko stvari što mi je suvišno da držim ovdje. Još pet minuta i kola zašume na pijesku i bučno uđu pod trijem. Bila su zatvorena jer je još rosjelo. — Dakle, draga konteso робе senator. Jelena se poboja da ne će izdržati i skloni se odmah u kola i ne pozdravivši majku šćućuri se u jedan kut. — Baronesi se žuri, reče zatim senator, pridolazeći. Tek bješe sio a sobarica dotrča i reče da je konte Lao cuo kola i da je poslao vidjeti hoće li gospodin senator doći da ga časkom pozdravi. Kontesina ne; hu ne će. — Bog me pomaže, pomisli Jelena. Kontesa se Tarkvinija zaustavi da brb|a kod vratašaca dok se Clenezzi vrati. — Evo me, reče Clenezzi žureći se, konte mi je naložio da rečem gospi Jeleni da je [utit. što je htjela otputovat danas i ovako rano. Pa ako se i ne vrati sutra na objed, nije mu, veli, stalo ništa. — A kako je? upita kontesa. — Rekao mi je: „како pas", ali mi se cini da je boji nego jučer. U toliko se senator bješe namjestio uz Jelenu; torbe, štitovi, kabanice i ogrtači bijahu na mjestu. — Konteso, reče Clenezzi, pozdravite mi i don Bortola: Se cerca, se dice: L' amico dov'e?