СРЂ

— 334 -

хаљину и брога, што их је г. Ђорђе том приликом купио евојој жени, случајно нашла у једном џепу то горе наведено судбоносно писмо. Скандал бракоразвода био је, изгледагае, неибјежив, тим више што је вајни г. Ђорђе признао све. Ђорђе. Не, слушај ме, говорићу ти истину, суитту истину. Марија (дижо главу). Па истину ја знам, зпам \е врло лепо. Ти немаш ништа више да ми кажеш. Ђорђе. Имам шта да ти кажем, јер хоћу да ти признам све. Марија (устаје). Да признатп?! Ђорђе. Ја немам куд, морам ти призпати. Марија (одлучно). Па добро, говори. Ђорђе. То је видиш било овако... (збуни се) то јест, то напосљетку и није важно како је било... Марија. Важпо је, све је важно! Ја хоћу све да ми кажент, све, разумеш ли ? Ђорђе. Да, разумем. Дакле... то је бпла свастика... она је и дан данас свастика, јер је и дап дапас жив њеп зет, неки Митар Терзија. Па тај Митар био добар човек и био мој велики пријатељ, и онако ... Марија. Ама остави ти Митра, iiito пе говориш што је главно ! Ђорђе. То јест, та његова свастика звала се Ленчпца, ако ми не верујеш можепт се и из тога писма уверити. Ја не ћу пи за длаку да слажем моју жепу с којом сам тако лепо и мирно проживио тридесет и гаест година. Марија (јетко). И којој си био неверан одмах друге године по венчању. Ђорђе (све више збуњен). Дакле, Ленчица је била тако повисока а имала је лепу црну косу и мала уста а велике очи филџани... једном ријечи да око не одвојига од ње... Марија. Ето, ето видига ; ти је и дан данас волиш, ти је jora волиш, Ђорђе. Видиш како је описујега, мене ниси тако никад описивао. Ђорђе. Описивао сам те, брате ! Марија. Ти је и дан данас волиш. Боже, Боже, како сам несрећна! (Удари у плач) И тако даље. Г.ђа Марија плаче и пребацује, а г. Ђорђе моли је и кара, љути се п брани, док се,