СРЂ

— 417 ДЕКАДЕНТИМА. — Д. С. Пијаде. Што кукате? Шта вас гуши, шта вас дави, Те у плачу и кукњави Снагу своју расипате?.. 0 жалости! Клонули сге кано старци Без вадежде и без вере; А судбине зли ударци Свом су снагом на вас пали, Сломили вас, прекрхали ... Лишили вас све радости. Где је ваша младост? Где је спага ваша? Зар ви нисте људи? Зар ничега више пема Да вас креие, да вас буди, Да у вама свест пробуди? .. 0, ја зпадем вас, богови сте ви, Само — мртви, без даха, без жића: Нисте свесни свога божанскога бића! Жубори ли iiotok , ваше око сузи ... Нрижељкује славуј, а ви тугујете ... Ничег нема да вас обрадује, Да омили вашој ббној музи; Све што б^ја сузом отрујете, Несрећни сте и у самој тузи. Један поглед ваше драге све је кадар учинити: Све вам сласти уделити, рајеве вам отворити, Бацити вас у поноре без надежде и без спаса, Лишити вас свих лепота, свих узора, свију краса... Један тренут довољан је Да вас лиши свију снова, Свију тежњи, идеала ... Да вас врати царству мрака, Царству зала, Да вас лиши светлог зрака. 27