СРЂ

— 468 —

звијезде и на сасвим натуштеном небу и руже усред зиме. Узмите их, однесите их, дајем вам их! Поклањајте их људима, пуиите им њима очи, срца, главу, и, дајем вам своју ријеч, цијели ће вас сој тих смртних глупака обасипати поштовањем и обожавањем: тебе Аморе, као да никад нијеси ни био невјериик и раскошник, а тебе, Љепото, као да никад нијеси, ти, анђелу незналицо прпватних соба, с ногом, на којој се видјело мало гола меса више подвезица, које је пламтјело нри освијетљењу, врхом својих ципелица преврнула шешир каквом занесеном паланчанину. С фрамцускога иревела М. Тешикева.