СРЂ

— 587 —

Но гле, сад прилазе два џелатова момка, ua отварају кавез. Пошто му притегоше јаче ланце на леђима, одведоше га на губилиште поплављено крвљу. Опазив шиљати крвави колац, са кога мало час свукоше мртво тијело његова најбољега пријатеља, Лаилију 6ft јасно да су га за њега спремили. Када му свукоше одијело, он се ужасну видећи то мршаво тијело, које некада бјеше тако снажно и крепко. Два џелатова момка шчепаше то тијело за суха бедра и дигоше у вис, да га набију на колац. »Сад се примиче смрт, уништење«, помишља Лаилије, па заборављајући на одлуку да до краја очува своју мирноћу, стаде гласно јецати и преклињати за милост. Али га нико не слуша. »Али то је немогуће«, премишља он у себи — »извјесно спавам, и све је то само сан.« И он упне из свих жила, не били се пробудио. »Та ја нијесам Лаилије, већ Асархадон;« стаде он у себи говорити. »Не, ти си Лаилије, а ти си и Асархадон« — чу он гдје неки глас говори, и осјети гдје почињу смртне муке. Он врисну — и у истом часу диже главу из воде. Старац стоји погнут на њим и сипа заосталу воду. — 0, какве муке претрпјех, па како дуго трајаху! повика Асархадон. — Дуго? одврати старац. Тек што си главу загњурио! ногле', још је воде у канти! Јеси ли сада разумио? Асархадон ћуташе и само укочено пун ужаса гледаше у старца. — Јеси ли разумио ? продужи старац, јеси ли разумио, да Лаилије није нико други до ти, па не само он, већ и ратници које си погубио и животиње које си уловио и на твојим пијанкама појео — да су они ти сам. Ти мишљаше да је живота само у теби, али ја скидох тај варљиви вео с твојих очију и показах ти, да кад другоме зла чиниш — само себи чиниш. Један једини живот јесте у свему, и само један дио тога једнога живота открива се у теби. У том једном дијелу живота, у теби самоме, можеш једино живот усавршити или профућкати, увећати или смањити. Усавршити га можеш само на тај начин, ако раскинеш међе које дијеле твој живот од живота осталих бића, ако их сматраш за себе самога, па их