СРЂ

— 580 . -

— Које је ovo cudo od vremena, Judi!, da ne će nikako da razvedri, rece jedan između nih, tarući rukom o rulcu, iza kako ih je ogrijao. — A, proti božjoj ne možemo ništa, rece ozbijno ali hladno Matija, kao da baš i on o istom misli. Sve će biti kako Bog đa. — Da, da, zaredaše ostali, kao da se slažu s Matijom. U sredini poprišta prska ogan, a Matija češće navali drva, grana i cjepanica, da boje gori. Puckaju cjepanice, a iz jedne zelene prišti voda, liže plamen i zavija dim; asvekao dacvili: razgovara se s jednom dušom. U toliko dođe domaćica s ibrikom punim vode, nazove „dobar veče" i pristavi ibrik uz vatru, da se grije voda i, ako ko uslitije, da mu ispece kavu. Matija vikne na starijega sina, a on otrci i donese cklenicu (botiju) vina od puna dva kutla*). Tu nema čaše, svi piju iz jedne boce. Pa niko od nih nema zlu bolest (sušicu), u kam se uprla! — 'Ajde Nikola, rece Matija jednomu od nih, sve jednako spotičući ogan; skini to gusala i udri jednu junački. — Aja! odsiječe on. Prozebo sam nekako, pa mi je promuk6 gias. Nego sad će doći Ilija Jankov; zasto je doje u selu, a bio je s nama. — Pa dok on dođe, 'ajde ti malo, moli ga Matija. U to viknu neko na vratima, i za malo, evo ti Ilije sa još dva druga, svi zamotani u kabanice. — Dobra veče, Judi! nazva Ilija s družinom, skidajući kabanice. — Bila ti dobra! odazovu svi. — Baš te čekamo, nastave neki, da nam otpjevaš jednu; znaš ono junački. Ilija, malo i oho što ponajboje pjeva i što ima najboji glas, kao da nije htio odmah da pristane. Nije to tako slušat Uiju da pjeva! Na skoro se predomisli i skide gusle. Pređe smolom preko strune gusala i gudala, da mu jači glas daju. Ruke otare o gaće, da ne omrsi strunu. Zavije konicom strunu, sad jače sad slabije, da ugodi gusle prama svome glasu. I ugodi

*) stara mjera, 1V 2 litra.