СРЂ

— 640 —

Наталија Стјепановна. Ниеко! Нечаено! Подло! Чубуков. А и ви сте фаличан, дволичан и сплеткарош. Да! JIomob . Ево капе . .. Срце .. . Куда ћу ићи? Гдје су врата? Ох!... Умирем, чини ми се ... Нога ми се вуче . .. (Иде вратима). Чубуков (за њим). И да ти нога не пријеђе више праг мој! Наталија Стјепановна. Тужите суду! Видјећемо! (Ломов одлази посрћући). V. Чубуков и Наталија Стјепановна. Чубуков. К врагу! (Хода узбуђен). Наталија Стјепановна. Какав лола! И сад вјеруј, након тога, добрим сусједима! Чубуков. Мрзавац! Страшило грашно! Наталија Стјепановна. Изрод никакав! Присвојио себи туђу земљу и још се смије инадити! Чубуков. И та несрећа, та слијепа кокош, усуђује се просити и тако даље. А? Просити! Наталија Стјепановна. Шта просити! Чубуков. Па дошао је зато, да тебе запроеи. Наталија Стјепановна. Да запроси? Мене? Што ми то прије нијеси казао? Чубуков. Зато је и фрак обукао. Наталија Стјепановна. Мене? Да запроси? Ах! (Пада на стопицу и стење). Вратите га! Вратите! Ах! Вратите! Чубуков. Кога да вратимо? Наталија Стјепановна. Брже, брже ... Зло је ... Вратите! (Хистерични наступ). Чубуков. Шта је то? Шта ти је? (Хвата се за главу). Несретан ти сам човјек! Убићу се! Објесићу! Измучили ме! Наталија Стјепановна. Умирем ... Вратите!... Чубуков. Ух!... Одмах!... Не плачи!... (Отрчи). Наталија Стјепановна (стење). Шта смо учинили? Вратите га, вратите! Чубуков. (дотрчи). Одмах ће доћи и тако даље, ђаво га однио! Ух! Говори сама с њиме, а ја не ћу ...