СРЂ

— 1046 —

mjesec dana — radi jednoga lopova, koji mi je dugovao pet stotina franaka i bio osuđen da mi ih vrati. Lonjumel (smeten) : Što? La Brige: Sto što? Lonjumel: Sto ti to drobiš? Ti si bio zatvoren, što ti je neko bio dužan! La Brige: Dakako. Lonjumel: Oprosti cuđenu jednog advokata iz provincije, ali sam ja mislio da poznam zakone. La Brige: Cure i zakoni imaju Jubeznu osobinu da su uvijek malo lošiji nego se misli. (Baca cigaretu)- Cuješ, ala je ovaj duhan baš izvrstan! Lonjumel: Uzmi drugu. La Brige: Oprosti, zahvajujem. O, onaj Rambouille! Lonjumel: Fina tica taj gospodin! La Brige: Dakle Ramboille mi je dugovao 500 franaka. Meni se bilo dosadilo gubiti vrijeme tražeći od nega da mi ih povrati. Pošto sam polagano ali sigurno išao u susret propasti, jer sam uzalud upadao u prevelike troškove radi poštanskih maraka, odlučih se na svrhu da onu liulu predam sucima. Lonjumel: Lopov jedan! La Brige: Negov sramotni obrambeni sistem nije bio okrunen nikakvijem uspjehom. — Molim te, daj mi treću cigaretu, jer mi se opet ova prelomila u ruci kao staklo. Lonjumel: Molim, služi se. La Brige: Prosti na prekidanu. Sud ga je, na osnovu razložena koji su bili nešto po srijedi između šešira i gaćica od kupana, osudio da plati ne samo dug već i sudbene troškove. Na nesreću, naš zakon traži, da u slucajevima gdje osuđenik ne može da isplati, onaj koji dobije pravdu, plati za iiega. Na žalost, to se meni dogodilo. Sud mi dakle naredi, da odmah isplatim troškove .... Nije li to nečuveno? ... Promisli samo Lonjumel: Slušam te napeto. LaBrige: Ja sam morao platiti šest stotina sedamde^t i sedam franaka za blagodat presude, koja mi je dosuđivala 500 franaka, ali mi ih nije nabavlala, jer je lični porob od 1867. godine ukinut. Što, misliš, da sam učinio?