СРЂ

— 133 —

Viktor Hugo je zgodno opazio: ako jedno umjetničko djelo sudjeluje političkoj borbi svoga vromena, negova vrijednost išeczava ako je izvojštena jednom politička pobjeda. I djela talijanskih romantika zapala je baš ova sudbina. Filozofski i politicki pravac stvoriše romanticizam, promjenom političkih okolnosti i evolucijom filozofskih sistema; romanticizam je stao gubiti zem]ište, i malo po malo druge ga struje zamijenišo. (Nastariie se).

«^5

НАРОДНА ПРИПОВИЈЕТКА (из оставштине пок. Бука Врчевића). УДОВАЦ И ЊЕГОВЕ ТРИ ЖЕНЕ*). Једном љети, послије толике суше, пане добра киша. У једно село поп по летурђији изађе те пред црквом назове народу: „Добро јутро, моји Ришћани!" па придода : „Ево, Богу вала и његовој милости, најђе нам лијепе кишице, сад ће све после толико суше и муке из земље оживјети да се јадни народ поможе." — „Не, попе! Бог ти и свети Јован! Не дај!" — повиче један. — „А зашто не, зло те смело?" сви га упитају. — „Како зашто, људи? да ли не знате, знали вас јади, да су мени три жене у земљи, и једва сам се их куртарисао, а на чудо сам и с овом једном живом, а камо ли су четири, ако буде истина што поп рече, да Бог да се за језик увио."

*) Покојни је Вук Врчевић своје занимиве народне приповијетке штампао тамо амо по разнијем листовима, па њеке у „Дубровнику", забавнику народне штионице, њеке у „Словинцу", а цијела му је збирка изашла у посебној књизи код књижаре Д. Претнера у Дубровнику 1887. год. У споменутој се збирци не налази горња приповијетка, па цијеним, да ни другдје није још била објелодањена, те је с тога износим у нашем омиљеном „Срћу". В. А.