СРЂ

— 355 —

од старијега, посланик од истог старијега буде поздрављен веома углађено и с великом поштом, на што он одговори тако исто, изјаснивши се, да то, што их прима с наклоношћу и што им посвједочава добро расположење и искрено пријатељство не чини другојачије но по заповијестима Његопа Величанства којега је жеља да тако он као француски посланик поступа према свима дубровачким посланицима који би се десили на Порти за вријеме његова посланиковања. Послије тога их је Његова Ексцеленција питала мећу осталим колико има времена од кад се република находи под заштитом султановом, и да ли је та заштита почела док је још царство имало столицу у Бруси. Старији је одговорио: да има сто педесет година 1 ) како је Дубровачка Република видјела се принуђена да ступи под заштиту Султанову, када се сила турска свалила на Босну, и да република није имала веза са султанима турским докле су ти становали у Бруси, осим што је у њиховој земљи трговала по капитулацијама као пријатељ; да је данак изнајприје износио само 1500 дуката, али да се позније у разним приликама увеличавао тако да у то вријеме износи 12500' 2 ) дуката без поклона што се чине Министрима Портиним и султанкама у Двору, којима се посљедњим поклањају есенције, мириси и друге потребе женске. Па пошто су ти дубровачки посланици били отпу товали пут дубровника и врнули се, Његова Ексцеленција их упита чега ради су тако учинили. Старији одговорикакосу у Софији добили заповијести да расправе неки заплет с Млечићима о трговини соли у мјесту Fiumara на турској земљи. Млечићи су одговорили

') Прва писана повеља је цара Мурата II. од 6 декембра 1430: „н пр»снии сен nj)«»i6HH WTk. госпоствл мн, ер зглш ни^ дл к8де кезкзлкакна шдк сбснедк . ин^к н дарвкл снл\к госпвтстсво л\н тлн пспрсшенга, ер дл ннтк« Hf сл»н< ч'дк сбснедк нн^к . . . . дл нн когаутетб Svhhh ". Миклошић: Mon. Serb. стр. 362-3. Иза ове оу Дубровчани више пута добили царевих повеља о заштити. Тако је друга повеља истога Мурата II. од фебруара г. 1442, Мухамеда II. (14511481), Бајазита II. од 22 новембра 1481 и Селима I. од 5 марта 1517. Ове се све повеље налазе р Миклошићу. Од најстарије до 1673 г. прошло је било 243 године, а од најмлаће до исте године 156 г. Али Дубровчани у својим списима и комисијама особитим истицањем су понављали, да су они били харачари турски још од доба Орханова, а то је прије Мурата II. Турци су освојили Босну тек 1463 а већ су 1442 Дубровчани имали давати султану дар од 1000 дуката у сребренијем судовима. 2 ) За Мухамеда II. (1451-1481) харач је износио неко доба 15.000 дуката.