СРЂ

— 469 —

БУДИМСКО ИЗДАЊЕ ГУНДУЛИЋЕВА ОСМАНА — Петар М. Колелди1.. Из мои руку иде Османида на видило такова, каква e у природи cboioh и била. Ј. Поповић. Циљ је овијех редака макнути у главноме неоправдану љагу, што је наша литерарна историја бацила на спомен тршћанског учитеља Јевте Поповића, приређивача првог ћириловског издања Гундулићева Османа. То је већ у два навратка покушао Др. Лаза Томановић'), али неће бити ни овај прилог излишан, прво свега, што се моје биљешке у њекијем ситницама не слажу с разлагањем г. Томановића, а друго, што ће у овоме чланку бити и штошта ново из историје прирећивања првијех издања Османа, па се надам, да ће племенити Швед Алфред Јенсен у дефинитивном издању свога списа о Гундулићу^) скренути пажњу и на ове напомене, у колико му се учине оправдане, јер његова пресуда о Јевтину издању као да није у свему нај тачнија. * * * Јевта Поповић је у кући тршћанског трговца Христифора Цвјетковића нашао латиначки рукопис Османа, преписао га ћириловицом и дао у штампу, те то издање ћириловскога пријеписа означио готово својом творевином' 1 ). У доба, кад је локализам и провинциализам био у потпуном јеку, то се није косило с основнијем појмом скромности, јер су тако радили и други просвјетни ') Прилози к исправљању текста „Османа" Гундулићева (Стражилово 1893, стр. 137). — 0 будимском издању Гундулићева Османа (Бранково Коло 1901, стр. 432). ') Gundulić und sein Osman. Eine siiđslavische Litteraturstudie von Alfred Jonsen, Goteborg 1900. 3 ) Издање му je изашло у двије свеске с овакијем натписима. На спољашњој страни прве корице Разна д1>ла Јевте Поиовића Свезка перва (друга). Османида, а на спољашњој страни друге корице Османида Ивана Гундули^а Дубровманина ca-beaua 1621 л%та. На полећини је Османида част1. (II.), док је натписни лист у унутрашњости Разна дкла 1евте ПоповиАа: Свезка иерва (друга). Verscliiedene Werke Euplitym. Popooits. У Будиму, Словима Кралг,. i'nueepcuT: Псштанског 1827.