СРЂ

— 504 —

Mestar je Nikola pobjegao na Šipan, a na Šipanu su, na Lopudu i na Koločepu bila i neka gospoda, jer su znali da ne ce čete prebroditi na otoke. Na Sipanu je bio gospar Miho, a Đanluka u gradu, pa su na n u velike vrkali Crnogorci, jer je on tobože nasuko Frančsze da dodu u grad i većinu vlastele, da im predadu grad. Tražili su ga i po moru i po subu, al on se držao tvrdo bedema grada Dubrovnika. Bjelaši su se dobro održali u našemu kraju, pa ce rašcerati, čini mi se, sedmog dana modrogaće, pa eto je ostala i spila ispod Krsta u Crnogorskijem šakama. Vukli su iz ne robu na more, što je ostalo širogaćašima, pa se kazivalo da poštogod daju, kad se u nih na lijepe traži. Marija će Damova, ja i sestra mi Jela pod Krst, a eto se tu nosilo na naramke. Upoznaće Marija meštra Dama svoje hajine od nevjeste, a bile su puste od žute svile, te će ih upitati da joj ih povrate, al uzalud, oni joj baciše nešto drugo, a tako isto dadoše poštogod meni i sestri mi.. . Antun je Damov bio fin meštar i radio je u Gružu na škaru, a za sebe je zgradio pod selom krasnu lađu, pa će je probiti i podušiti u dno vale*) ispod sela. Mislio da je tu barem ne će niko naći, al se prevario, jer mu je odremućaše uz brdo. Bio je u ćeti i gdjekoji balija, pa će nelci Vladavić s brda kuršumoru Niku Nikolinu golema bugara, praea, te je ležo nasred puta povrh Botičina pet — šest dana, a napokon ga zakopo, da ne smrdi, Nikola Damov. Onaj je balija Vladavić bio prava hajdučina, pa se vrtio po selu nekoliko dana, te je otimo što god bi mu u šake palo. — Navadio se nekako na šesta Mišuliju Milanova, pa će ga jedne noći dočekati u Laktu povrh Spasove crkve i tu će ga ubiti. I to je cigli čovjek, koji je obršio u našem selu za poroba. K večeru će, čini mi se đesetog dana, u Podskongilo, u naše susjedstvo, i uhvatiće mladog Nika Nikolina, a da mu kaže blago. ') Pristanište.