СРЂ

NIKO KO MARANDA NA RUDI.

65

Iščekivali su se ispod Kule (rnjesto u selu), te su gorjele zublje, a Ivo je imao nirnarski zeleni fero, a na glavi mu crni ovošteni klobuk, što je donio s Lopuda. Onda se placalo brodarine dva karantana; ko nije imao, valjalo je da dade Ivu deset jaja ili sirac sira. Barka se povratila, a Kovara ostala s Jcapom u gradu . . . I Ivo ti je zajedrio negdje put Dalmaeije, a Kovara se pristrla uz nekakva šavca iz Kranjske, meštra Mata. Ova će ti obegleisati oko njega, da će živjeti kao bubreg u loju, samo da bi došao u naše selo. I meštar se Mato lako odlučio, jer nije imao mnogo prtljage, nego velike i male nožice, utiju s rucicom i bez ručice, dva-tri naprska, malo iglica — i ono na sebi žlje i gore, a samo je imao tašket na glavi i štapić u ruci. Poručiće Kovara u selo, da bi došla u Gruž barka na četiri vesla, jer će pod selo jedan gosparun (gospodin). I ovoga puta Baro Lokarda došao glavom u Gruž, da dovede pod selo toga bogatuna. Stavio je na barku i novo jedro, a imalo se voziti s puoca, kao kad se vozi biskupa za krizmu. Sve su bili po izbor vozači, u košuljama od bijeloga postava: opasali se crvenijem carigradskijem pasovima s kitama niz bok. Još je prostro na krmu ubrus od zagrtanja s kericama, što bi ga njegova Marija stavila, kad bi otišla na maticu, da se sredi. Ukrcali su se u Gružu na batali. Nešto Baru zaštuklo, pa će Kovari. — A roba toga gospara'? — Lokardo, neka te ne čuje! — Bauli dolaze poslije, iza gosparunal I zavezli su se, ugnuli se po vesiima, bolje no da voze gospara Pašu. Na to će meštar Mato: — Dobri dečki, fini dečki! Pa izvadi iz špaga četiri cigara od kabane i dade Baru, a da zapali s njegova kabana. — Fala Vam, gosparu, na stimanci! (poštovanju).