СРЂ

478

СРЂ. — SRĐ.

— Моја draga Mare Pavova, ondabilo, sad se spominjalo, a ostarjele pa igru ostavile! Nego ću te pitat nešto; ti si ondi blizu one, one... ne znam kako bi jom rekla oli jadne oli prokletice; reei mi, znaš li štogod, hoće li je uzet ona neprilika oli neće ?' — Hm, hm, pogodila si kako slijep u vrata; baš ti ja znam. Tu su ti, sestro moja, sve nekakva »mistera«, tu ti niko ne zaviruje. Ona neprilika dolazi malo manje neg svako vecer, ali se bojim ja nečesa drugoga. Oini mi se da smo upali u nešto ! I to rekavši postavi obje ruke malo izdignute nad utrobu. Susjeda Santa zažme usta, odulji nos i bradu, zaklima glavom i za vas odgovor zaniulia jedno dugo: a lia ! — A jadna sestro, čemu drugomu imala si se nadat"? Ali će ti se jedan gospar oženit za jednu sirornašicu ? On je ribo dok je uribo; pak će sada biti trista oklinjanja ; da bi je uzeo, da će je uzeti, ma da sada ne može, da ne smije od svojijeh; kad mu umre djed, otac, što ja znam, pak na svrhu ništa o! nego кг abu abu, 1 a ona po sred puta. — Ko zna jadna, u Boga su pune ruke . . . — Pune su, i ja znam, za onega koji ide uprav, ali.. . . neću ništa govorit, ni sudit nikoga. Bog pomogo voljnoga i nevoJjnoga, a mi h5mo u Malubraću, eno se je otvorio grad. — Cekaj neka malo oduši ono celjadine, što je navalilo na vrata, prispjećemo jednako. Zaisto srcem ću je priporučit blaženoj Gospi, majci od milosrđa.... ko zna ? svako gore za bolje! Tako razgovarajući se upute se ove dvije prijateljice za vrvom puka, uljezu zadnje u grae i u malo časa nađoše se u crkvi Malebraće. VI. Čim množ Pilara i Pilarica vrvljaše kod frančeskanske crkve na tridnevje Gospina Začeća, u samu zoru otvore se vrata nekog vrta, koja odgovarahu u Pile blizu Kolorine. Kroza njih promakne jedna ženska, i kad izađe, opeta ih s pomnjom

1 Izreka mletačka izgovorena i naglašena dubrovacki, a znači: Ko je uhvatio, neka drži.