СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ.

607

niente non persoluereraus, aut eosdem dominos contentos exinde reddere non possemus, extunc iidem dominia, possessiones, seu lenutas nostras sub jurisdictione sacre Regni Hungarie corone existente(s) ad dicta duo milia florenos auri se extendere, absque strepitu juris invadere et occupare occupatasque tamen conservare ualeant atque possint, quousque ipsis de dictis duobus milibus florenis auri satisfactum fuerit, quo ad plenum habere nostras, quibus sigillum nostrum appensum est, uigoi-e et testi monio literarum mediante. Datum in castro Sarijjh (?) feria secunda proxima post, festum sancti Pauli primi beremite, anno Domini millesimo quadringentesirao quadragesimo secundo. (Оп. Печат je отпао, али je остао прорез за њ.) Пријевод. Ми Марко от Таловца краљевина Далмације и Хрватске и цијеле Славоније Бан и ост. препоручујемо да се упамти и очитујемо садржајем овога писма онијем, које утишти, да узвишени и племенити људи кнез и вијеће и цијела опћина града Дубровника, од неколико времена да избЈегнемо некијем нашијем неприликама, на нарочиту нашу тражбу дадоше нам у зајам и повјерише двије тисуће златнијех фиорина; с тога ми хотећи обезбједити и осигурати истој дубровачкој господи повратак ове двије тисуће златнијех фиорина обећавамо и нудимо у име наше и све наше браће поименце и лично да ћемо предузети за све (посљедице) терете на себе својом вјером и части, да ћемо исплатити ово двије тисуће златнијех фиорина на захтијев исте дубровачке господе или њима, или онијем, којијем они буду наложили, под увјет да ако се догоди, да не исплатимо, или ако тијем не будемо могли задовољити исту господу, тада иста дубровачка господа могу заузети, и запремити, бер поврједе права, сва наша имања и поља, која се налазе у области свете круне краљевине Угарске, за речене двије тисуће златнијех фиорина и да их могу држати, пошто их запреме, докле год им буде исплаћено ово двије тисуће златнијех фиорина. Да ово буде потпуно вјеродостојно крепости и свједочанством овога писма, на њ се привјесио наш печат. Писано у граду Сариј.... други ближи дан по светковини св. Павла првога пустињака (12. јануара) годишта Господњега 1442.