СРЂ

АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ.

683

Њена је сврха у почетку била пречишћавање језика, или, како су казивали, имали су примати сиров језик „на Табору", мјесту на Плочама, у источном заграђу Дубровника, гдје су долазиле караване из Херцеговине, а углађивати тај језик у академији. Бавили су се још хисторијом словенском у опће, нумизматиком, епиграфијом, правничким питањима и другим предметима. Расправљало се често и о нашој ортографији и граматици. Сврха је академији била да чланови састављају говоре, чланке и пјесме и да их читају у академским састанцима. Али што је главно, академија је имала издавати и нека дјела, нарочито велики латинско-талијанско-српски ријечник и граматику нашег језика. Средства, којим је располагала академија, била су : њена богата библиотека, њени редовити и ванредни састанци, преписке чланова, који су један другому слали писма кући а без двојбе и усмени договори и књиге разних приватних библиотека, којих је било много у Дубровнику и библиотека манастирских. Није се пак нашло никаквих биљежака, по којим би се могло казати, да је било каквих износа новаца у академске сврхе. Управа, чланови и покровитељица академије. На глави академије био је предсједник (presidente), кога су звали такођер и принципе (кнез, владатељ, првак). Управа је састојала из њега, из присједника (assessori), цензора и једног тајника. Кад сејеимала основати академија, природно је да је било покретача те мисли. Позната су нам тројица предсједника а то су : Игњат Ђорђић, Лодовико Морено и Ђоро Боздари. Познато нам је и име тајника, бива : Динко Бианки, Дубровчанин. Као покретач академије спомиње се Дум Ђуро Матеи. Покровитељица академије уживала је славу рајску, јер је била Света Катарина из Сиене. Позната су нам имена многих чланова а то су : АлетићНатали, Матеи, Стијепо Русић (Rosa), Ињат Градић, Ђуро Растић (Resti), Брња Зузорић, исусовац, Ињат Ђорђић (предсједник), Франо Лулић, Вицко Петровић, који је написао у хегзаметрима: Pietas Austriaca Triumphans, Ђанкарло Анђели,