СРЂ

684

СРЂ. — SRĐ.

опат Лоамањић (Zamagna), Ђоро Боздари (предсједник), Марин С. Златарић, Влађо Лукша и Лукша Рафов Гучетић (Gozze), Иво Саров млађи и Јеро Бунић, Франо Лекић (Lechich), Лодовико Морено (предсједник) Динко Бианки (секретар), Анђело Паоли, Шишко Градић, опат, три Соркођевића, т. ј. Марин Ников, Марин Орсатов и Ловро, Сарини и Цапи. У ову академију примали су и чланове са стране, које можемо држати као почасне. Тако је био спљетски пјесник поп Иван Дражић, Италијанац Ђироламо Ђиљи, Мандоси хисторичар, Сергарди и други. Сједнице и падалишта (мјесто састајања) академичара. За састајања чланова академије биле су одређене редовите и ванредне сједнице. Редовите сједнице, у колико нам је познато, биле су сваког четвртка. Дневни ред ових обичних сједница био је читање двајух или више говора или расправа и неколико омањих пјесама. Затим би се отворила дебата о прочитаним стварима. Иза академије чланови би пошли на заједничко јело да се одморе и покријепе. Ванредне сједнице су се држале на примјер у сврху забаве у вријеме поклада или ради помена и почасти кому умрлому члану академије, као о смрти Ловра Соркоћевића, који се утопио код острва Хвара, о чему бјеше говора прошлих година у „Срђу", и о смрти Цапи, члана из Италије, за којега се учинио особито свечан помен. Падалиште академичара, или зграда одређена за сједнице академске мијењало се теком времена. У почетку састајали су се у Двору, у консолату (Џ pubblico palazzo nel consolato = јавни двор у консулату), тако приповиједа Алетић. Затим су се састајали у Спонзи (Дивони), пак у кући Лукше Соркоћевића, пак напокон опет у напоменутом двору. Службени језици академије „Дангубнијех". У овој академији предавало се истина у почетку италијански и латински, али нај више српски а службени језик бјеше српски. Али послије је Италијанац, Лодовико Морено, редовник, продро са својом намјером, да службени језик буде талијански, јер Морено по Алетићевој свједоџби није ни ри-