СРЂ

АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ.

685

јечи знао српски а бавио се поучавањем францеског језика у властбским породицама. Њему пође за руком да уведе францески и у академију и у друштвеном опћењу, тако да се једном приликом 1721. године, кад је он био предсједником, Ињат Ђорђић тужио Матеи-у, да је свуда по граду завладао францески језик, и писао да онај, који позна површно и неколико ријечи францески, сматра све свјетске учењаке за смокве. Како се из овога види, питање језика било је на лабаву темељу, кад је могао Морено продријети са својом намјером да службени језик буде талијански и да се уведе францески у академију. Грб и печат академије; грбови и имена чланова. Академија „Дангубнијех" имала је и свој грб и печат ; што више она 1718. остави свој први грб и печат и даде направити други нови, који бјеше предложио предсједник Ињатф Ђорђић. Овај је грб и печат сачуван на једино познату отиску печата прилијепљену на похвалном писму, које је та академија издала 3. новембра 1718. године под предсједањем истога Ђорђића талијанском књижевнику и члану ове академије Ђироламу Ђиљи, стога што је, употребивши све критичке апарате, издао дјела св. Катарине од Сиене, своје грађанке и покровитељице академије. Печат је био израђен у Риму. Он у доњем дијелу средине има сову. Натпис је на горњој страни краја : OTIOSORVM • RAGVSII. У горњој страни средине повише сове стоји : PERGRATA ; испод сове на доњој страни краја : MINERVAE. На крају је печата руб оскочен на отиску. Израдба печата није нај боља. Дуљина је промјера печата од 30 тт. Ове исте године 1718, кад је Ђорђић био предсједник, одлучено је да сваки члан академије има узети псеудоним и измислити себи и један грб. Али рекло би се да се та идеја није извела. Рад академије. Рјечник и граматика. Већ смо прије нешто казали о раду ове академије. Пречишћавање језика, хисторија словенска, нумизматика, епигра-