СРЂ
686
СРЂ. — SRĐ.
фија, правничка питања, српска ортографија и граматика, били су занимање академије. Али главно дјело, које је академија справљала, био је латинско-талијанско-српски рјечник, који смо већ напоменули а намјеравала је издати и граматику нашега језика. Тај су рјечник справљали Алети, Ђуро Матеи и Бунић Иво Саров млађи и управ писма, која ми ниже доносимо, писана су од једнога од ових састављача: Натали-Алетића. О овом рјечнику Цријевић каже, да су доготовили три слова А. Б. Ц. Од рјечника није се ништа сачувало, јер је погрјешна тврдња, да га је Арделио Делабела штампао као свој. Из Матеи-ева додатка на Ђорђићево писмо, управљено попу Рафу Милићу о дубровачким књижевницима, додатак свакако писан прије 1721. године, знамо даје тај рјечник био латинско-италијанско-српски (испор. Наставник 1901. год. стр. 33). Отуда знамо уједно да је академија намјеравала написати и граматику нашега језика. Даљи рад акад. Њен зборник и дјела која су онда изашла. Друго дјело, које би нам сада било богато врело за повјест академије и познавање њена рада и рада чланова, било је један Зборник. Кад је наиме умро већ напоменути Цапи, академски члан из Италије, била је сједница на помен и почаст његову. Тада се одлучило да ће се издати Зборник, у којему ће се објелоданити не само сажалнице њему у част, него још изнијети имена свих већ уписаних чланова академије и оних који су се још имали уписати ( aggregati ed aggregandi) и њихове биографије и списак њихових дијела. У том Зборнику секретар академије, Динко Бианки, Дубровчанин, имао је написати цијелу хисторију академије „Дангубнијех" са тачнијем списком принчипа (предсједника), присједника ( assessori) и цензора. Имао је у хисторији приповидјети и о обнови академије. Можда су, како смо казали, једном у непознато доба, од прилике, кад је академија била поново пала, били предузели какву реформу за ње даљи опстанак; то се дакле имало споменути. Кад се то одлучило, бјеше Ђорђић предсједником а он је био очитовао своје негодовање прама тој идеји. Дакле можда с тог негодовања прама тој идеји или