СРЂ

АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ.

687

с његове заборављивости и с његова оклијевања, дјело није било публиковано. Свакако су у оно доба постала два дјела, о којима се може држати да су, и ако нијесу постала непосредним судјеловањем академије, постала посредним или неуправним њеним утицајем а то су : Растићеви Анали и Ђорђићево рукописно недовршено дјело : Historia Illirica. Преписка Алетићева односно на рјечник. С постањем прије наспоменутог рјечника у свези су три писма Ива Натали-Алетића, члана академије, управљена Дум Ђуру Матеи, такођер члану и покретачу академије, док је Матеи још боравио у Дубровнику прије него је пошао у Рим. Како смо прије споменули, ова двојица и Банић Иво Саров млађи справљали су тај рјечник. Ова преписка састоји из трију писама Алетићевих. Прво писмо, које је писано у Дубровнику негдје пред годину 1701., бави се ријечи Cantiflora (cantimplora = леденица = стаклено посуђе, које се напуни вином, а у средини има празан простор за лед да расхлади вино) и признаје Матеи-у да је добра, кад је овај посљедњи нашао да је добра. Друго писмо, гдје је споменуто у контексту датум 16. новембра и које је по прилици од истога доба, кад и прво, служи као попратница некој пошиљци једном пријатељу преко Матеи-а. Та пошиљка по свој прилици била је какав књижевни рад. Ово писмо не садржи ништа друго, али моли пријатеља да му исправи гријешке. Треће писмо расправља, да ли се италијанска ријечца та пише с акцентом или не. Затим тврди да се piccolo нема тако писати, него picciolo подређујући ипак питање пресуди Матеиној. Ово је треће писмо тачно датовано; писано је 29. јула 1701. Пошто је сам Матеи поредао ова писма овијем редом, то је доказ да су прва два старија. Нај знаменитија страна ових писама. Што је нај знаменитије у овим писмима то је, да су писана српски и старом брзописном ћириловицом. Из тога би