СРЂ

КОЈИ ЈЕ ОД ДВОЈИЦЕ ?

765

— Дјетињаста посла — тумачио ми је доктор слежући раменима. — Долазио ми је пред подне овамо један херцег, па му случајно удари крв на нос; ђаци узеше једну кап од ње, да је упореде са капљом крви другога човјека. Beh је три дана проучавају. Она друга кап је крви нашега слуге. Један од ученика држи, да у крви простијег човјека имаде више хеминових кристала. Знаш ли шта је то ? Не знаш. Па нашто и да знаш ? Доста ти је ако имаш појма о томе, да се један елеменат крви даје кристализовати. Микроскопом се виде свакојаке криве равнине и звјездице. Па то ти је хеминов кристал. Младићи су са прпличном муком и брљањем припремили обе крви и ставили под микроскоп. Папирни листић одлетио је са стаклене плочице. Сад не знају која је кап херцегове крви,а која слугине. У то ме приведе столу и посади. Сто је био пун књига и човјечијих костију. Од лубања двије су се нарочито истицале. — Да ли су ове дјело имитације ? запитам га показујући лубање. Зуби су били у правилном реду. Сада их већ праве од папира и целулоида, за школске музеје. — Не, то су права, — одговори доктор. — Послали су ми на проучавање. — Па шта проучаваш на њима ? Он ми невесело одговори : — Треба да пронађем, какви су то људи били. — Па да ли можеш ? — Не могу, не иде то по који пут. У осталом лубање ове зато су тако бијеле, што су лежале у кречу. Ту су пренариране. Понудио ме цигаром, па онда машући главом рече : — Овако лудо научно питање још никада нијесам рјешавао. Представи, дакле, себи двоје заљубљених тамо негдје око Мориша, млади, богати, отмени. Грофовска кћи и грофовски син. Дјевојка лијепа као Венера, па још паметна, чедна, образована. Младић се васпитава у језуитском самостану. Осим тога још је он човјек, који је видио свијета, па и научен. Ванредну памет моћи ћеш му већ по томе оције-