СРЂ

66

СРЂ. - SRĐ.

— Догодило се да Бог да. Амин. — Амин, Амин; више нб вика мислио сам да је рика објесних бикова, кад роговима и ногама копају земљу изазивљући на мегдан. Тад скинуше камен с главе момку и треснуше њим о земљу, тако да се преломи на троје и четверо. Разиђе се куд који остављајућ за собом траг у снијегу и пустош за собом. Сунце је било добро одскочило, али су се небом повукли облаци, тако да оно за њима изгледаше као малена, наранчаста кругља. Снијег и пустош на далеко и на широко, Кистање о Никољ дану 1906.

Zb og о m! Ti ođlaziš, mili druže, U naš rodni kraj, A mene će, kad te nema, Morit teški vaj. Ti ćeš sađa u Domaji Kao blažen stat, Ja ću samo druga svoga Iz tuđine zvat. Ah, ne ću te, lale, dozvat, Jer je dalek put, Eto tamo, gdje nam majka Širi majčin skut;

D. Ilija Ujević. Zagvozđ. Već će suze u zamjenu Moga druga bit Tužni druzi, koji ee me B'jelu sv'jetu krit. Tek mi, druže, na rastanku Pruži cjelov svoj, Zapečati srce bolno, A ti dobro stoj! Zbogom pošo, mili druže, U naš rodni kraj ! Rodnoj grudi na pristupu I moj pozdrav daj !!