СРЂ

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. - OCJENE I PRIKAZI. 85

„уопће" него ли „уопште" (Бранич, стр. 7), а у листу налазимо на два мјеста „уопште" мјесто „уопће" (стр. 10, 16). То ће бити свакако штампарска гријешка, јер не би писац ишао сам, по својој вољи, против правила, који је доказао. Чудновато ми је такође, што уредник понавља једно правило више пута. Споменуо је једампут да се прилог, који је постао од приједлога и придјева, пише заједно: уопће, увече, додуше, уочи — а напосе — вели — да се пише и прилог и адјектив, кад је свакој ријечи задржано њезино значење, н. пр. „у опће гробље" и т. д. пак ово правило понавља код свију прилога. Доста би било то рећи за ријеч: „уопће" а у другим примјерима казати, да је исто правило, као и за ријеч „уопће". LLIto се тиче овога правила, имамо ми већ Броз-Боранићев „Хрватски Правопис" (III. изд. Загреб, 1904), којим се и у нашим школама служе, па ми је зачудно, да те књиге Анђелковић никако не спомиње. Он наводи неке ријечи, које су рђаве, те их треба замијенити бољима, као н. п. узгојити, боље: одгајити, и т. д. То је добро, али ми је чудновато, да писац употребљава ријеч: спадати узначењу: припадати. Маретић (В. Грам. стр. 696), Рожић (Барбаризми, стр. 44) веле, да глагол: спадати значи: herabfallen, те спадати, као у примјерима: „ти спадаш међу нас" да је барбаризам. Тешко ми је вјеровати, да Анђелковић не позна граматику Маретића или Рожићеву књигу „Барбаризми". Уз Даничића, Бошковића, Живановића не смијемо заборавити ни на Маретића, Зору, Курелца, јер су и ови посљедњи, као и они први, много се бавили око чистоће нашег језика. Припоменут ћу још и то, да Анђелковић добро чини, што сакупља рђаве ријечи и правописне гријешке по нашим књижевним часописима. То ће — држим — понукати и писце и уреднике, да боље припазе и на језик и на правопис. Добро је и то, што је покупио погрјешке по Белићеву дјелу „Дијалекти источне и јужне Србије", али не ће то бити све саме Белићеве погрјешке! биће их добар број и штампарија направила; али на т0 г. Анђелковић није ни промислио!