СРЂ

108

СРЂ. — SRĐ.

z(ion)e non lo so, non so ne meno se 1' abbia lasciata il Sig. Gondola. 17 Diro bensi cio che sento, che io giudico, auer egli p(er) un pezzo bussato alle porte del Paradiso p(cr) entrarui a cagione d' un libretto intitolato: Pjesnigluvene, se non erro che giran p(er) le mani de' giouinistri, e niente meno muouono di quelle del Marini; anzi parmi d'auer udito, auerne egli in punto di morte auuto rimorso. II P(ad)re Ardelio sta in Dalmazia, e sono ormai dieci Mesi, che non ho auute da lui lettere, ne so che si faccia del suo Dizzionario. II P. Tudisi suppongo che abbia abbandonati simili studij stando ormai il buonissimo Vecchio con un pie' su la tomba. II P. Gradi, come odo, siegue la traduz(ion)e della vita del n(ost)ro Si(gno)re composto da Maria d' Agrida. Non ho certezza, che il P. Zuzzeri 18 componghi cosa alcuna p(er) dar in luce, p(er) 17 To je беспорно Џиво Шишка Гуидулића, преводник Тасова „Радмила" (израћено према Златарићеву „Љубмиру"), те пјесник драме „Отон" и идиле „Сузе Радмилове" (према Минчетићевој „Зорци", а можда и Маринијевим „Sospiri d' Ergasto"). У нов.ије доба мислило се је, да је он написао и „Сунеаницу", драму, која ће по свој прилици бити пријевод с италијанскога; барем је „Пролог. Ноћ из облака" у њој слободан пријевод Маринијеве ,,La notte. Prologo nella Pastorale del Sig. Conte Giud. Bonarelli" („Устав'те ce c вашијем коли, брзи коњи, уставите" — „Fermate homai, fermate rapidi miei corsieri, il vostro volo" итд.). Kao Џивова je и штампана - цензуром окрњена — код Мартекинија г. 1840, а издање је приредио Марко Мариновић. Али „Сунћаница" је спјев сина пјесника „Османиде" и оца Џивова, Шишка Гундулића! Прегледајући рукописе тога драмата у библиотеци Мале браће, имао сам се прилике увјерити, да је — остављајући на страну релативно новије записе Ива М. Матеи и ст. Казначића — само на једном пријепису фра Клима Рајчевића из првог деценија деветнаестога вијека означен као писац Џиво Ш. Гундулић (бр. 200), а иначе, или није ни споменут писац (бр. 72, 256 са записом „Scritta Adi 15 di 9.bre 1662" и 396 c натписом „Mufcika Suncianiza Pripisana đell 1653"), или je споменут прави писац Шишко Џ. Гундулић, као на пријепису драматика Антуна Глећевнћа од г. 1672 (бр. 260, у почетку је било прибиљежено, да је то дјело Џона Џора Палмотића, што је сам преписач позније исправио!) и као на пријепису Миха Џона Растића од г. 1750 (бр. 139). Шишко Џ. Гундулић преминуо је у децембру г. 1682, а син му се је Џиво родио тек у фебруара г. 1678, па кад имамо потпуно поуздане пријеписе из г. 1662, 1673 и 1679, јасно је, да је „Сунчаница" творевина Шишка Џ. Гундулића. 18 Год. 1793 штампане су у Дубровнику „Бесједе духовне оца Бернарда Зузери, Дубровчанина др. Језус., речене прид скупштином добре смрти у цркви св. Ињација у Дубр." Издање је приредио Џамлука Волантић (О. М. Апендини, Grammatica, 1808, стр. XVII.).