СРЂ

Исправе из преписке Лилиенберг-Рајачић и владике Рада године 1832 и 1833. Приопћио А. Вучетић. Лани у б^Јзроју „Срђа" донијели смо чланак о гореназначеној препнсци, који је толико занимао ширу публику, српску и хрватску, да га је више новина мал не у цјелини прештампало. За овај успјех „Срђа" заслужан је у првом реду познати родољуб и писац домаће српске повјести господин Томо Поповић у Херцегновоме, који је нама великодушно посудио преписку. То смо дужни да изнесемо на видјело и да му овдје јавно благодаримо. Сад је ред да ову преписку донесемо у цјелини и да преведемо из њемачког изворника списе о предмету. У гореназначеном чланку приповиједало се, да се Петар II., пјесник „Горског Вијенца", владар црногорски, кад није још био митрополит, или надбискуп, него тек архимандрит, био 1832. године обратио далматинскоме владици Рајачићу, да му реди за свећеника млада црковњака Црногорца; да је Рајачић запитао допуст за то у гувернера Лилиенберга и да му овај допусти то и много веће. Затим кад се 1833. године Раде завладичи у Петерсбургу, Рајачић о том извјести Лилиенберга питајући, има ли пустити Раду да служи службу божју у Котору у православној цркви, јер ће се он из Петроваграда у Црну Гору вратити по свој прилици преко Котора. Лилиенберг одговори, да то не смије да буде и зато напути Рајачића, да оштро забрани православном пароху у Котору, да пусти владику Рада у цркву. Ову прву своју наредбу Лилиенберг допуни након мало дана другом, којом му наложи да заповједи цијелом православном клиру по Боки Которској и православноме пароху у Дубровнику, да не допусте да Владика Раде