СРЂ

114

СРЂ. — SRt).

5. Пријевод њемачког одговора Лилиенбергова. Ваша Преосвећености! У часу, кад ми је стигао Вашег Преос. улак те ми донио цијењено писмо од 26. септембра о. г. Бр. 79, којега прилог повраћам приклопљен, журим се да на њ одговорим. Не налазим не само никаква приговора да Ваша Преосв. посвети кандидата црногорског свећенства, Станка Богдановића, него још Вас молим да ми поздравите Архимандрита Петровића и увјерите га у моје име да ми је врло мило, што њему и Црногорцима могу дати доказ пријатељства као од сусједа. Да му је стога слободно, кад се Ви будете вратили у Шибеник, да шаље исто тамо за ређење кандидате, а они ће бити јамачно примљени свим штовањем и пријатељством као од сусједа. Ако је пако обичај, да се подијели по који мали дарак оним, који су посвећени, или да они буду позвани на гозбу, учините слободно и то на мој трошак и, ако Вам се чини да је згодно, позовите на гозбу и неколико отмјених чланова тако званог сената, па био то и архимандрит; а ако би се овом или којом другом приликом приказала пристојна згода да се говори о новим мирним везама с Турцима, било би врло добро и пристојно, да Ваша Преузв., у богољубном пастирском смислу, као само за спасење Својих овчица, изјави жељу да несугласице између неких мјеста у Црној Гори и Которана, које су донијеле толико несреће и проклетства између два кршћанска и сусједна племена, буду за свеђ укинуте формалним поправљењем граница и оштрим кршћанским и правним поретком. Ма и да не могу ончас одговорити на друго писмо Ваше Преосв. од 25 септембра о. г. Бр. 78, које ми је заједно стигло и треба да чекам настајни дан поште, јер данас идем на пут на Велебит; могу Вам ипак у толико донијети на угодно знање, да су Ваше Преосвећености ревност и справност, да из петних жила вршите мисли Његова Величанства, биле примљене с нај вишег мјеста особитом насладом по високом пресидијалном писму Њег. Преузвишености Господина Врховног Канћелара Грофа от Митровскиј 17. септембра о. г. бр. 1679; по томе Господин Врховни Канћелар по изричитим