СРЂ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ

211

То ће испасти некакав бућкуриш! Где је то још било, да се од једне фунте меса и два кромпира може да скува чорба за четворицу? Не, не ћете ви од тога начинити никакву чорбу. Погле само, шта су они измудровали! Сами да готове чорбу! Па каква ћете ми ви после господа бити, кад сами будете чорбу кували? Какви сте ви ђаци? Жестока посла — са једном копејком хоће да нахране двадесет људи ... Моје било мишљење клисаркино, са којим се ја нисам морао сложити. Ја дакле мушки прегнем да испуним своју дужност. По погодби нам је клисарка морала давати на послугу шерпељу и тигањ, према томе шта хоћемо да готовимо, па ма се и не слагала са нашим назорима. Овога је пута потребна била шерпеља. У осталом ја сам се уверио, да је клисарка у ствари била много боља, него што би се по њеном разговору могло мислити. Кад је видела, како сам у шерпељу насуо воде, па у њу метнуо зелен, кромпир, крупу и месо, и како сам се спремао да тако напуњену шерпељу приставим на ватру, она плесну рукама и викну тако запрепашћено, као да сам пошао да кога убијем. — Та шта сте то намислили? Та зар се то тако ради? Та каква ће то чорба бити? — Него како треба? — запитам ја, нашавши се у великој недоумици. — Па ето како треба. Треба — и то је први посао да вода проври, сама, чиста вода, онаква каква је, без игде ичега. То је прво. А друго је, да се месо испере. Сваки православни хришћаним зна, да месо треба испрати.. . Па кад вода проври, онда људи од реда мећу зелен и бибер, и со, и ловорику . .. А где Вам је бибер ? Па Ви ни бибера немате... То значи да ни чорба не ће имати никаква укуса. Каква ми је то чорба — без бибера? Ни соли нема, ни ловора ... Ето ти чорба! И то ти је чорба! А лук, а где Вам је лук? То значи да нема лука ? ... Чорба! Красна чорба !.. . И тако говорећи, она све из шерпеље изручи, на ново је наспе водом, па је пристави на ватру, а за тим дочепа све што сам донео, живо почне испирати месо и у опште се лати да сама скува моју чорбу. Мени је остало само да гледам и