СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ. III. (Наставак). ХвСТЗМбНТИ. Све што сам одизгара диспоњала, хоћу да речена Ника Ђива Фаченде и речени Антун Лиепопили и Баро Бетера буду се једнако раздијелити међу њима, којијем остављам свс речене динаре с овом кондициони 7 да сваки од њих буде дават на годиште по двадести дуката манастијеру думана свете Катарине у граду, докле думне професе 8 од кора буду стати и сусистит у реченому манастијеру молећи их, да ме буду припоручивати Богу на њиховијем молитвам. Дикјаравам од веће и потврћивам с мојијем ћураментом 9 да у граћу од куће, мљинце 10 , тијеска од уља и густијерне на реченој баштини учињене, спенђало се веће од триста и песет цекина, које је мој покојни муж примио у прћију, и зато, ако имам разлога, мој еред нема их вратити мому брату Марку. Остављам малому Перу сину Бара Бетере сосјер 11 , папреницу од сребра и орлоћо од шпага. Остављам Антуну Франа Лиепопили сећету 1 - за његове дјеце. Остављам за легат 13 свако годиште афикат 14 од бутиге под мојом кућом, у којом садара стоји мештар Илија Кукица, мојом придрагом кужини 15 Думни Гертруди Ђива Фаченде, докле је жива. Остављам за легат свако годиште афикат од друге бутиге под мојом кућом мојијем дјевојкам, које ме буду вјерно дослужити до моје смрти, освем њиховијех плата, и Аници жени Николе Војводе, да се оне буду дијелити једнако, докле буду живе. Остављам Мари жени Миха Сварготе само моју робу која се наће у мојом камари по мојом смрти, а не злато ни сребро, ни динаре, ни штогод се нађе не скројено; остављам јоштера реченој Мари што год она рече да јом је од потребе од тарпезе и комина 16 , за ону љубав, коју је она мени свећ указала.