СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ.

287

Остављам моју кућу с бутигам, у којом садара прибивам, малому Кристу Влајку за љубав онега, чигово име носи. Ако би пако речени Кристо умро без дјеце (што молим Бога, да се нигда не догоди), хоћу да речену кућу с бутигом буде имати најстарији син Ђива Влајки. Али када би се догодило, да речени Ђиво Вл;|јки не узима синова (што не допустио Бог), тадара остављам речену кућу с бутигом придрагом родици Ники Ђива Фаченде и мојијем придрагијем роћацима Антуну Франа Лиепопили и Бару Пера Бетере и њиховијем ередима, да се они буду раздијелити једнако мећу њима. Кад би речени Кристо, или који други син Ђива Влајки имо афиктават другому речену кућу, хоћу тадара, да се буде преферишкат моја кужина Аница Ђива Фаченде, кад би јом била од потребе за прец разложити. Нарећивам и хоћу, да мој еред буде дати другој дјевојци Марији справљеном освем ње плата сто дуката и прстен с корниолом. Нарећивам и хоћу да мој еред буде дати другој дјевојци Марији за ње справу двијести дуката. Хоћу на сврху, да се буде вјеровати мојој дјевојци Марији, која зна све што је робе туће у кући мојом, за да свак буде имати без квестиони оно што је његово. С благосовом божијем и мојијем зазивљем и чиним мога ереда универсалога придрагога непута Ђива Влајки од свијех мојијех стабила, мобила, динара и од свега, што ја могу диспоњат, изван онега, што сам одизгара диспоњала, молећи га да све изврши с помњом и да свакому своје, како сам наредила. Чиним и зазивљем за епитропе од овега мога тестамента Госпара Николу Ђива Сорга, Госпара Орсатина Рањину и Госпара Ђана Влајки, којијех молим, да чину потпуно извршити ови мој тестаменат. И да ови мој тестаменат не може бити разбјен с икаквом свједоџбом. Пријевод : (С двора) дне 20 фебруара 1807. По консулима изваћено, отворено, прочитано и разглашено и стављено на регистар, Тромба. По консулима и на тражбу и у корист господина Марка Мили Бошковића Жарко (здур) извјести да је заплијенио ову опоруку тако да никаквом се не може ... до . . . Тромба.