СРЂ

Подводни тунел између Енглеске и Француске. Пријевод из рускога.

Многи инжењери и капиталисте, који воле грандиозна предузећа, веома су се заинтересовали за подводни тунел испод Ламанша, којим he бити успоставл>ена сухоземна веза између Француске и Енглеске. Компанија, која се примила грађења тога канала (Channel Tunnel Сотрапу) и која је основана још прије 30 година, у децембру мјесецу нрошле године покренула је у енглеском парламенту питање о неком обновљењу и проширењу њених права. Мисли о свезивању Енглеске и Француске једним сухим путем поникле су прије 50 и више година. Разни предузимачи у разна времена предлагали су да се ово спајање изврши на четири начина. Једни су предлагали да се просто преко Jlaманша, на његовом нај ужем мјесту између Дувра (Енглеска) и Кале-а (Француска), гдје је канал широк само 31 километар, сагради велик чврст мост за разноврсан саобраћај: жељезнице, терегних кола, пјешака итд. Други су били за тунел испод његова дна; трећи за тунел у облику трубе на његову дну; четврти су били за комбиновану везу т. ј. за мостове с обе стране: један код енглеске обале а други код француске, а између тих на средини канала — гунел, према томе би возови прво ишли с копна по мосту, затим би их спуштали у тунел и послије би их подизали и стављали на мост код друге обале. Индустријски и трговачки свијет, који од ове везе очекује огромне користи, одавно би је и остварио, да нијесу узети у обзир дипломатски и војнички интереси. Прво су се у Енглеској против ове везе подигли војнички гласови. Кад је 1874. год. парламенат одобрио грађење тунела и кад се компанија спремала већ да приступи радовима, онда је изашла чувена у свијету брошира: „Битка код Доркинга", у