СРЂ

СОКРАТ

445

М е л е т. Прослављај ти дед' : Анахреонта, афродизијског певача, господара симпозија, чије усне дишу нектаром. У њему се мисао и уметност спајају као Дионисије и Венера. Т е р п н е ј. (Устајући) Ви се не можете противити укусу других, који се још сећају кланца, што води из Тесалије у Локриду. (Цитаредима) Наставите. М е л е т. Не ћете, Јупитера ми, кад кажем. Т е О д о т а. (Појавља се и стоји код уласка) Није ли ОВО Атина ? Није ли ово гостољубиви дом ? Л и к о н. Право кажеш, Теодота. Али стани мало и кажи нам ти, шта има на свету или бар у Грчкој надувенијег од Симонида и лажнијег од Сократа ? Т е р п н еј. Не пресуђуј, о Теодота, него запитај ти њих, кад свет буде престао сећати се оних и мислити о њима, куда ће онда доспети ова два заштитника атичких богова? (Цитаредима) Продужите. Ја прибегавам оним успоменама, док други у Атини предлажу Пританеј Стезихору. Л и к о н. Ни Стезихору који лаже, ни Сократу који квари. Т е р п н е ј. Смеш ли ти поновити ту увреду Сократу ? А ја теби смем пребацити у лице крађу новаца у Лампсаку и осуду на коју си осућен. Л и к о н. А ја теби новац који узимаш од хетера, од како ти музе не крпе огртач. Терпнеј. Новац мени, и то баш он, о Теодота! Т е о д о т а. Сократ те је поправио, а онај је остао исти какав је био у Лампсаку. (Улазе многи гости; последња тућинка из Мантинеје. одевена у белу, која застане у дну позорнице). М е л е т. Добро дакле, кад се већ препирете око Сократа, нека сваки од вас расправи на свој начин то питање и нека буде Теодотина прва реч. Т е р п н е ј. А последња, ако је запитају, оне лепотице из Мантинеје. Л и к о н. Говорићу најпре ја, а они нека престану с том дреком што називате химном. Т е р п н е ј. (Диже руку а цитадери престају). Говори. Т у ћ и н к а. (у дну). Узалуд је. За три дана Сократ ће доћи У плодну Фтију (одлази).