СРЂ

С 0 К Р А Т (no Еуиифрону) старински призори од Јована Бовија. Писац „Сократа" Јован Бовио (Giovanni Bovio) родио се у Трани 1838 год. а умро у Напуљу као професор тамошњег университета 1902. год. Био је велики научњак и филозоф, редак књижевник и искрени родољуб. Као посланик у парламенту припадао је републиканској странци. Своју књижевничку каријеру отпочео је млад, јер је још у 21. год. издао своје прво дело „Saggio di filosofia universale" за којим је следовао читав низ разних дела моралне филозофије и историчне критике у којима се огледа генијалност и солидност његовог образовања. Нај знатније му је мећу њима „Uoraini е tempi" у којима суди о људима. У последње време одао се и позоришту и написао три дела, пуна значаја и дубоких мисли а та су: Сократ, Христос у Пуриму и св. Павле. Прво од ових дела, које је писац посветио Атини, доносимо овде у преводу као пример и доказ његова мишљења и писања. Преводилац.

ЛИЦА: СОКРАТ, КСАНТИПА, ЛАМПРОКЛО, ИФИКРАТ (Сократова породица). МЕЛЕТ, ЛИКОН, тужиоци. ТЕРПНЕЈ, народни пјесник. ХЕРЕКРАТ, старац. ЕУТИФРОН, Херекратов син. ТЕОДОТА, хетера Једна туђинка из Мантинеје Весник, атински грађани: Трг у Атини. — С десна гледаоца трем куће првога архонта; с лева, крајњи део Теодотина врта. Поред трема, улица што води на трг суднице; у дну, улица што води Кули. — С преда, до трема, јавни олтар, на коме је попрсје Јупитера; пред њим гори слаб пламен. Кад се завеса дигне, цитареди свирају у делу врта, који се не види, Симонидову химну погинулима на Трмопилима. Т е р п н е ј (седи у врту и слуша пажљиво химну, мећу тим долазе) Мелет и Ликон. Л и к о н (Цитаредима) Доле с том химном! Ништа ми није одвратније од Симонидових стихова и Сократове прозе. Доле!