СРЂ

О С В Е Т А

435

о закусци и гледајући радознало и умиљато на котарчицу, која је стајала на крми и из које стршаше боца с ракијом. — Можда бисте и сад попили коју ? понудих га ја. — Па не he, ваше ' c'ko благородство, шкодити ако и попијем, — одговори весело Захарић, који сад очевидно живахну. — Онако у место чаја. То је сад чак и корисно, јер ово време .. . Сунашце се већ високо попело. Скоро ћемо и заставу подићи ... 1 Погледајте само : — праве краве! — додаде Захарић са ироничним презрењем показујући својом поцрнелом руком, са надувеним жилама, на две оклопњаче које стајаху код Кронштата и јасно се виђаху на чистом хоризонту. — Немају никаквог изгледа. .. Нису оне као стари бродови ... Катарке им кусе, голе . .. Само су по имену катарке, — говораше Захарић, докле сам ја отварао боцу. Са неком побожном помњом узе он својим искривљеним, сухим прстима чашицу, која до врха беше напуњена, затим скиде свој изгњечени качкет и наздравивши ми, лагано, уживајући као каква пијаница, поче цедити ракију. — Хвала лепо, ваше ' c'ko благородство. Славна ракија! рече он одобравајући и врати ми чашу. — А хоћете ли јести ? — понудих ја и пружих Захарићу хлеб са маслом. — Хвала лепо, ваше ' c'ko благородство ... Ја ћу то већ после појести, — рече он турајући хлеб у шпаг свога старог отрцаног капута. Удесивши удицу Захарић је баци у воду и тихим, нешто промуклим басом, отпоче своју причу у мртвој тишини летњега лепога јутра на мирном мору.

1 На ратним бродовима застава се подиже у 8 ч. пре подне, од којег се времена рачуна дан.