СРЂ

О С В Е Т А

495

истину да кажем, прави је ђаво и био — Боже ме опрости. Никаквога сажаљена према људима није имао, као да бејаше без срца. Ја и данас имам белегу од њега. Захарић подиже свој качкет и показа на бразду испод слепога ока. — Овде ме је, ваше ' c'ko благородство, дурбином ударио. — За што? — А за то, што на фор-марсу нисмо одмах једро утврдили. Одоцнили смо били мало, за једно два секунда. А он је захтевао да све на секунду буде готово. Беома је строг био за то. И онда поред осталих матроза позва и мене .. . Песница му се беше од ударања уморила, те ме онда из све снаге лупи дурбином . . . Али тиме поквари државни дурбин, што га још више расрди . . . Онда заповеди да ми ударе „двадесет и пет". А боцманима је наређивао да бију што јаче и да не журе да би, знате, мучење дуже трајало. А и сам је увек ту стајао и гледао како туку. Стоји тако, посматра и пуши. Захтевао је увек да прутеви буду јачи и већи. Једном речју: бејаше то прави џелат . .. Али ипак, без кривице није кажњавао (не ћу сада да га клеветам); него код онакве његове строгости кривица се увек налазила . . . Сумњам да је било кога, који се сачувао од казне .. . Сви су од њега добијали и чини ми се да на „Галебу" не беше ниједнога човека, који није од њега препатио. И сви до последњега мрзели су га. Па и официри га нису волели, јер и с њима није баш нежно поступао. Приповедали су тада посилни, да су у заједничкој официрској кајути сви били њиме незадовољни и спремали су се да се по повратку у Русију жале противу њега .. . Али Шлига пи ухом да мрдне. Страшно је био охол и тврдоглав човек .. . него, морам истину рећи, у своме послу бејаше капетан искусан и храбар . .. Више пута, за време буре он стоји на мосту, као да није ништа, стиснуо зубе и само чупка своју брадицу . . .