СРЂ

494

СРЂ. — SKĐ.

те немачке господе мисле, да чак ни крв у њих није онаква као у простих људи, а ја држим, ваше ' c'ko благородство, да је Бог свима једнаку крв дао. Његов посилни бејаше Акимка — бог да му душу прости! — били смо из једнога села. Па и с њим се никада није разговарао. „Животиња!" „Свиња!" — то су биле све речи за њега, јер му је више наређивао знацима. Мора и то да разуме! Патио је Акимка од њега — јаох, те још како патио и увек ишао са разбијеном њушком! Спремао се он чак и да бежи с брода, него га момци одговорише од тога. А и сада би Акимка живео слободно у Америци. Захарић за тренутак ућута, прегледа удицу, запали лулу и пућкајући дим, продужи: — Па није само Акимка патио; патили смо ми сви, али, шта је ту могло да се чини? Било нам је тешко, да сам Бог зна како. Никада радосног тренутка. Видео сам ваше ' c'ko благородство, у своме животу свакојаке команданте, и зле и опаке, па, право да кажем, и бесне, али таквог, какав бејаше овај исти барон Шлига, није нам Бог дао ни пре ни после. Други би матрозу и зубе разбио онако, може се рећи, без икаквог устезања, и избио би га као вола у купусу; него човек може појмити, да и ако матрозе тиранише, он то чини по својој дужности по своме карактеру, али их ипак не презире. „Оно, и матроз је, вели, човек, само другог звања". А кад му прође љутина, он не гледа матрозе као звер, већ ће им проговорити и са којом благом речју. . . А Немац, тај Шлига, матрозе је просто презирао и гнушао их се, и ми смо сви то знали . .. Јер матроз старешину упозна у прсте, зна колико вреди и зашто туче. А овај је пак тукао хладно, крвнички и много. Чим примети какву неисправност одмах те прстом позове, и тада му трчи што пре можеш. Па почне песницом да удара по лицу, не журећи се, на махове .. . Удари један пут, па чека. Макне по зубима, па онда одмара песницу. Удара све дотле докле матроза не раскрвави и тек кад му се усне надују од удара, он га пусти. И кад туче, он нарочито удешава где ће да удари, да би више болело. То је он врло добро знао. Зато су га матрози и звали међусобом „ђаво" и „проклетник" — другог имена он код њих не имађаше. А