СРЂ

0 С В Е Т А ***** прича старога боцмана (наставак). (Пријевод с рускога). К, М. Стањуковић.

II. — Ишли смо, ваше ' c'ko благодорство, са тим истим „Галебом" готово три године по разним крајевима света. Под једрилима наш клипер иђаше славно. Кад је био повољан ветар, онда је прелазио по дванаест чворова 1 а и једрила је лако носио. Бејаше то брз бродић са послушном крмом и кљун му није рио воду. Добар је то клипер био. Па и са паром, кад је то било потребно, терао је по седам чворова. Обишли смо с њим били скоро цео свет. Били смо и на Надеждном гребену, 2 и у Кинеској, и у Јапанској, и у Француској и у Америци; одлазили смо и на разна острва, где црни људи живе као дивљи. Видели смо, дакле, свако чудо, ваше 'ck'o благородство. Само нам се те три године учинише читав век, јер право да вам кажем, пловидба нам беше као нека робија, и кад „Галеб" уплови у Фински залив, онда смо се сви крстили и хвалили Бога, јер ту беше крај робији . . . А свему је био узрок-командант . .. — Био је љут? — Право да вам кажем — зао човек и тешко бејаше матрозима с њим. Немац је био, ваше ' c'ko благородство, и то, причали су, некакав барон. Бејаше сух и високог раста, а према матрозима веома охол и надувен. Нико од њега никада не чу добре речи. Изиде пре на кров, па се шета по мосту као ћуран. Ћути и само чупка своју браду. А на матрозе (морнаре) гледа својим жабјим очима као на црве или на какав гад. Себе је много ценио. Причали су ми, да многи од

1 Дванаест миља на час. 2 Гребен Добре Наде.