СРЂ

КАЛУЂЕРСКЕ И КОМПАСНЕ

511

и тек у њих налазимо здраве темеље сваке науке, хоћеш ли филозофије, математике, природних знаности, или повјести, географије и ост. Њихови су баштиници Римљани. Они су били по својем нагнућу и врлинама добри војници, јуристе, државници, енциклопедисте, али никада онако ревни,/%дини и добри радници на знанственом пољу као што су били Грци. Они су додуше навратили бујицу свијетла у многе неиспитане земље, предузимали су и експедиције, раширили су хоризонат ондашњег географског знања, али све су то чинили у толико, колико је то било скопчано с државним интересима. Римљани се нијесу никада озбиљно бавили гео-физикалним проблемима. Тако се могло догодити, да је луч географског знања, коју упалише стари Грци, још, и ако не пламсала, а оно тињала и у кашње доба западне римске царевине ; но назори о свемиру, о облику, величини и површини наше земље те о разним народима попримише такав облик, да су се посвема косили с науком једног Питагоре, Птоломеја и др. Клицу назадовања географске науке, особито математичне, физичне и антропогеографије налазимо дакле већ у староме вијеку, што ће бити још горе у средњему. Пропаст западне римске царевине и диоба исте међу германска племена изазвале су револуцију не само на политичком пољу него и на знанственом. Сеобом народа нестаде римске културе. Уништи је огањ и мач варварских народа. Све што је, у дугом редању вијекова, био открио људски ум а умјетничка рука садјелала и учинила, сви споменици јакости, женијалности, крепости старога свијета, све пропаде или остаде осакаћено. Варварство је славило свој триумф. Али исто толико, колико сеоба народа, освајања Турака у предњој Азији пораде да се угасну зубља знаности у Европи. Позната је наиме ствар, да су измећу разних средстава и путева, открића разних дјелова земље први темељни камени, с којих је онако дивно одвојила зграда наше европске културе. Огромна множина материјала за ову зграду унесена је из тућинства. Како би она кукавно изгледала без напоменутог градива унесеног из тућине, нај бољим нам је свједоком повијест средњега вијека и то онај дио, што нам прича о освајањима Турака у предњој Азији, наиме кад оно бише прекинуте свезе између средоземно-западноевропске културне сфере и оне индијско-источно-азиатске, те тиме прекинут сваки саобраћај измећу