СРЂ

512

СРЂ. — SRĐ

Европе, Истока, Египта и Азије. Јер чим се ово догодило, Европа је била осуђена да живи таким животом, те је дјеловао, да се европско пучанство већим дијелом изроди. Што добра видимо у ово доба? Крваве ратове између европских држава и народа; назадак у умјетности, у знаности — у свему. У таковим временима мало је ко и мислио на наук, па које чудо, ако оно страшно удари натраг? Једини они, који још нађоше времена да се баве науком, то су били духовници, особито калуђери у западној Европи. Но, према свому звању, они су се већином бавили теолошким питањима; ако су се пак бавили и другим гранама знања, дакле и географијом, то су увијек хтјели да доведу све знање у склад са библијом и да помоћу библије све докажу. Тако је постала библија базом вјере и знаности, дакле исто што налазимо и у староме вијеку код Стоика и Пергаменаца, који су хтјели учинити Хомера исходиштем свега људскога знања. То је била погрјешка. Јер тим свој знаности, дакле и географији, не бише више темељем знанствена истраживања и путовања, опажања и мјерења, но остаде све на ономе докле допријеше стари Хебрејци. Истина је, да у светоме писму можемо наћи дивних ствари колико за друге знаности толико и за географију, али тиме, што су узели библију за базу свему и нијесу се усућивали кренути даље, остали су за много стољећа на нстоме, што више и назадовали су криво разумијевајући многе ствари у библији. Ако пролистамо збирке Сантарема, Лелевела, Јомарда, Норденскјелда, Милера и других, у којима они сакупише све могуће карте средњега вијека, доћи ћемо брзо до увјерења, да раније доба средњега вијека означује велику декаденсу на пољу географске науке. Све оне четвероугласте, једноличне или округле карте, које обично називљемо калућерским картама, јер V.J. нај више зготовљаху калуђери по западно-европским манастирима, и ако извана показују велику кићеност и разноврсне сликарије, тако су сиромашне по садржају, да је тешко и бистроме учењачком оку распознати контуре континената и мора. 0 пројекцијама ту нема ни збора, а гледом на њихову знанствену вриједност исто су тако слабе ко и оне старих Јоњана. Исто кб што налазимо у картама старих Јоњана, да Делфи има централни смјештај, налазимо Јерусолим као средиште на оним калућерским, дакле исто што и у Китајаца, Индијаца, Тибетанаца и Египћана. Чудне су и разне оријентације