СРЂ

33

КАЛУЂЕРСКЕ И КОМПАСНЕ

518

ових карата. На њеким налазимо сјевер доље а југ горе, дакле обратно но што је на нашим картама. Ову је оријентацију баштинио средњи вијек по свој прилици од старога, што нам и свједочи „капитолински план" града Рима, о којему Елстер написа расправу: I )е Furmn ttrbis Ilomae deque orbis antigui facie. (O облику града Рима и о лицу старог свијета). На њеким налазимо исток гдје је сјевер или чак гдје је запад. 0 рашчлањености обала не треба ни да говоримо. Острва долазе по нај више у облику кружнице илц елипсе. Ријеке теку како се дотичноме калуђеру свиђало. И горја нијесу боље среће. Што калуђери редовно ударају на ове карте, то је све оно, што се чинило некако чудно и невјеројат^, као десет израјелских племена и жидовски опкоп, Александрова врата и за њима народи Гог и Магог, киклопи, Амазонке, кинокефали, гимнозофисти, велики мрави, змајеви, базилиски са двије главе, те особите биљке и стабла као „albero secco " (сухо стабло) Марка Пола и ост. Но што на ниједној карти није смјело фалити то је био Еден са стаблом живота, змијом и Адамом и Евом те четири ријеке, које су текле рајем земаљским наиме: Пишон, Гихон, Фрат и Тигрис. Херефордска и ебсторфска карта још су нај боље ове врсте; нај интересантнија је пак она мадебска ударена у мозајику, која је наћена у једној цркви у Мадеби, источно Јордана. То је нај старија оригинална карта, коју ми досад познајемо. (наставиће се).