СРЂ

588

СРЂ. — SRĐ.

мерило елијасте мећу законе, свештеници тајне, тужиоци мржњу, моћни страх, незналице веровање, други нерад . . . Лампрокло. Шта би ти метнуо на друго, Сократе? Сократ. Ову историју једне мисли, једну длаку моје седе косе (хоће да је кшчупа и баци). Лампрокло. (Надајући се). Дакле учинићеш то ? С о к р а т. Учинио бих да спасем живот. Али ми неко каже : Не чини. Лампрокло. Ко? С о к р а т. Онај што ми је за леђима. Лампрокле. Нема никога, Сократе ! С O К р а Т. (Једва приметним узбућењем). Да неко ! . . . онај који ме прожео свега од главе до пете . . . лижући ми слепе очи (Показује десно слијепо око). „Проћи ћеш сам без наклоности моћних, без плескања народа; али у одбрани немој се огрешити о Истину, о Сократе." Не ћу : ти личиш на глас Светога! Лампрокло. (Вичући уплашен). Ја сам те љубио, пре њега, без њега, овакога какав си, јер сам ја од тебе, не он. Ох ! .. . Ко ме дирнуо у бок ? И ф И К р а Т. (Уплашен наслони лице на мајчино раме гледајући у Сократа). Ксантипа. (Окренув се нагло). Ох, ти ! могао је бити . . . други ! И ф и к р а т. Ја, ја . . . твој ! С о к р а т. (ЈТице му се разведрило). Видиш рушевину на вашим лицима . . . да није овуда прошао неки демон рушитељ ? Ксантипа. Онај твој ! С о к р а т. Тај не излази из мене . . . Није никакво зло; дођите к себи, и . . . Ксантипа. Помоли се Јупитеру, ако има у теби још нешто твога . . . нашега, да ми не опусти кући . . . С о к р а т. (к Јупитеру). Штити је, о непомични покретниче, ако је истина да се не могу од њих удаљити, пре него препоручиш да се жртвује петао Ескулапу. Да овде ко не плаче ? (Прилази Ификрату). И ф и к р а т. Мој је отац био невин. С о к р а т. (Милујући га). Личи, док можеш, на оног првог Сократа, а о ономе другоме, који ти се чини да се тек данас родио, судићеш доцније, да ли је збиља друкчији од првога.