СРЂ

582

срђ. — srđ.

— Ето до каквога греха могу довести матроза — поче он опет, — и ако је наш руски матроз и трпељив и послушан. Сад је већ много лакше служити . . . Нису више онакве прилике као у старо време ... Дали су нека права, па се човек може и шалити .. . А тада — и сами знате како је било... Ипак ми смо на „Галебу" трпели све највећом послушношћу. Све смо мислили да не ћемо целога века патити и да ће дати Бог те ће у будуће и патња престати. И заиста тиранство на броду ослаби. Кад смо се враћали дома, наш се Шлига мало умири и није више онако тиранисао матрозе, мора бити, од радости што ће се скоро видети са својом Немицом. Него и то да споменем: радили су наши на броду да све сева, као бесни. За три минута скупљали су једрила, ваше ' c'ko благородство. Извежбао их је био Шлига за те три године и страшно зотлашио. Кад смо дошли у Копенхафен (Копенхаген), сви смо се обрадовали, јер одатле до Кронштата треба — што 'но кажу — само крочити. Ту је, кажу, и Шлиги крај ! Један се само човек није радовао, један артиљеријски подофицир као да постаде још мрачнији и као да од муке не могаше себи места наћи. Стане тако, па гледа на море страшним погледом као да га муче какве рђаве мисли. Много је он био огорчен на Шлигу, и значи, није могао своје срце да савлада. Често пута, кад би се пред њим повела реч о команданту, Јашкин би сав уздрхтао, побледео као платно и очи би му се страшно засијале. Кад га човек са стране погледа, да га страх ухвати . . . Бог да му душу и грехове опрости, ако је то било дело његових руку .. . И Захарић, скупивши качкет, лагано и свечано се прекрсти и тихо, нешто певајућим гласом, продужи : — Тај исти Јашкин био је војнички син, ваше ' c'ko благородство, и причаху као да је незаконити син неког адмирала, а мати му бејаше жена неког матроза. Био је то млад човек око тридесет година, личан на очи и страшно поношљив, нарочито у почетку докле га Шлига није почео гонити. Носио је чизме што шкрипе, часовник са ланчићем, на руци прстен — речју: прави кицош. А волео је тако да разговара господски, да меша у говору све неке фине речи . .. Чисто се хвалио тиме. А истину да кажем, био је тај Јашкин