СРЂ

О С В Е Т А

583

човек паметан, јако тврдоглав и страшно злопатило; себе је много ценио, као да не беше само иодофицир .. . Нас је презирао и није хтео да се с нама дружи. „Ја, вели он, нисам друг матрозима!" Официри пак с њим нису хтели да разговарају, јер, разуме се, он је нижи чин и другог звања. И тако је био сам: с једнима он није хтео, а други нису с њим хтели. Ни паун ни врана! Свезао се после са писаром и фелчером, с њима је заједно и на обалу излазио ... Па и поред свега његовог уображења Шлига га је страшно тукао, и ако је он био подофицир.

Моја љубав. Д. И. Ријека. Хај, на што очи красне и сјајне, Кад срце само за презир зна ? Идите, цуре, n'jene и бајне, За ваше љупце не марим ја ! Ја једну волим силно и јако, Таман, колико презирем вас, Пред њом бих момак клечећи плак'о, Покорно слуш'о сваки је час; А с вама љути силник бих био, Мрзећ у вама све мане ње, Рад ње сам много јада поднио, На вама ја бих светио све .... Та она прва горка отрова Ули у чашу живота мог, Збриса из срца прољетних снова Сву сласт, којом ме обдари Бог: Ал' ја је љубит' поред свег' морам, И ако знадем, да је душе зле, Стопута можда од вас је гора, Ал' ја њу љубим — а вас мрзим с ње.