СРЂ

726

СРЂ. — SRĐ.

— Ха ! да, књига, насмеја се Жак Морис. Прочитај им наслов : »Pacific Mail Steamship Со« (Neiv Vork, San Francisco) . . . »Chargeurs reunis« Service regulier entre le Hdvre le Bresil, et Ja Plata ... To су ти све индикатори за разне жељезнице и пароброде ; имам их доле пун ковчег. То су безопасне књиге. А могу ти за неколико тренутака рећи са највећом тачношћу, када бих могао, продуживши ово путовање, стићи на ма коју тачку наше планете. Дан је забелио. Сунце се указа изнад хоризонта, али се одмах сакри за танке љубичасте облаке који лебде изокола над морем. Ветрић је свјеж, а море запљускује бродиће енглеских рибара, који пролазе мимо нас. Жак Морис и ја шетамо по крову с многобројним путницима, који су управили своје догледе ка енглеској обали, која се плави између беличаста мора и неба, као једна вена на бледу лицу. Мој ми се пријатељ указује сада у свом новом животу. Весео је и говорљив. Прича о европским жељезницама, о бродарским предузећима, о кинеској банци. Меша се у говор са путницима, даје им обавештења, а кад не може нечега да се сети, он задовољно извади из џепа своје индикаторе. По начину како их прелистава и затвара видим, колико су му срцу драги и добро познати. -* * * Стигосмо у Сутамптом. Ја полажах одмах жељезницом за Лондон, док Жак Морис не иђаше тим путем, али и не знаћаше којим ће другим. Отпрати ме до воза и пре него што се попех у вагон стеже ми руку и обећа да ће ми писати. — Јер знаш, рече ми, ми се не ћемо вероватно никад више видети. Али од тога је протекло подуже време до данас, немам још никаквих новости од мог пријатеља.