СРЂ

ПОРУШЕНИ ЗЛАТНИ СНОВИ

771

душе, којој би могао свој јад изјадати, која би га кријепила да у тешком и племенитом послу не сустане. Како би то красно било, мишљаше тужни учо, да у овој самоћи има вјерна друга с којим би дијелио радост и жалост, добро и зло ! Јест, то би било врло пријатно имати уза се своју женицу и с њом дјечицу, с ким би се разгалио иза свакдањег тешког рада. Али му се истодобно, уз ту красну слику, појављује као авет његова кукавна плата, женина папуча, њени непрестани захтјеви да удовољи моди и она толи озбиљна брига о намирењу и о срећи своје дјеце. И наш учо суморно намршти своје широко чело, сркну капљицу руменике, сави нову цигару и дубоко уздахну, јер се увјерио, да су његови снови само куле у ваздуху, којима не да његова кукавна плата да се у чврсте полаче претворе. Његово се суморно лице одједном промијени и доби озбиљан изглед, пун снаге и поуздања. Поче тада у мислима пребирати своје познанице. Нема их много, јер о женидби није никад ни мислио. Иза слатка осмјеха учово се лице намршти ; иза озбиљна израза лице му доби тужан изглед и то иде тако напријед, како се сјети које познанице. Одједном му лак осмјех, праћен његовом ваздашњом збиљом, пређе преко момачких усница. Сјетио се једне своје колегинице, његове врснице, која ужива добар глас „педагошког свијета" баш као и он. Ништа боље, промисли учо, ја учитељ, она учитељица; патник ја, патница она; плату ја, плату она ; моћи ће се живјети. Пошто је добро размислио о томе, одлучио је покушатн, па што Бог да и срећа јуначка. Дубоко замишљен, озбиљна лица, маши се фијоке свог писаћег стола, извади листак хартије, обвој, перо и црнило. Умочи перо, али рука не ће да се креће. Замислио се . . . не зна почети, јер лакше би му било написати нај озбиљнију педагошку тему, него — љубавно писмо. Одједном почне шкрипати његово перо и он у кратко, озбиљно, јасно и отворено изјављује госпоћици своју жељу. Пошто је довршио, још једном прочита, на обвој напише адресу, затвори писмо и дигне се, да га баци у поштарско сандуче, које је на његовим вратима.