СРЂ

772

СРЂ. — SRĐ.

Отвори врата, а хладан вјетар обгрли му зажарено и знојем облито лице. Затвор поштарског сандучића шкљоцну, писмо удари о дно, а с учова срца свали се грдан тежак терет. Пошто се насркао чистог, планинског ваздуха затвори своја врата, да се преда у наручје богу Морфеју.

D i еs i rае * Oscar VVilde * B. D. Ne, Bože, tako. Dubrave maslina, proljetni krini, golub što no guče u tvoju ljubav vjerovati uče, bolje neg rika groma u sred tmina. O tebi zbori rujno vino jako, o tebi, hrleć na noćište, ptiče ptičetu u suton pozni prica priče, o tebi lasta cvrkće. Nemoj tako ! U jesen dođi, kad je šuma žuta, kad list na grmu crveni se i rune, u polju kosač svoju pjesmu poje. Dođi, kad mjesec sa višnjega puta srebreni snoplja jedra zlatne krune! Mi čekamo: tad žanji sjeme svoje.