СРЂ

848

СРЂ. - SRĐ.

mu je šćer da će ih sve sabljom iskomadati. Žena aša te aša, sluge bogme prepanu se i sve jedno po jedno kažu što je i kako je bilo, te on zapuci pred sobom dvije svoje sluge s golom sabljom u ruci, a oni pred njim kazujući mu put dođu u onu goru, kad li nađu đevojku više mrtvu nego živu, nešto od muke bez ruka, nešto od gladi i samotinje a nešto od straha. Pošto je otac viđe zaplaka se pa pade nad njom, a videći je bez ruka posu je onijem prahom od repova konjskijeh, te ona oživlje u oni č-as i druge joj ruke iznikoše — ne od mesa, nego od suboga zlata. Tada on svoju zlatnoruku šćer odvede doma, a ženu priveže konjma za repove i naredi svojijem slugama te je tako odvuku do onoga mjesta đe su mu šćeri ruke odsjekli i onđe je konji raskinu, te pasju dušu ispusti. (Nastaviće se.)